Lupina

Traži
legume_hub_logo_sw_free-9edd5cfd

Naši tekstovi o: sve
      ()

      Agrotehničke mere u proizvodnji soje: navodnjavanje i pripreme za žetvu soje

      Agrotehničke mere koje se primenjuju u proizvodnji soje imaju za cilj stvaranje optimalnih uslova za rast i razviće biljaka radi ostvarenja genetskog potencijala gajene sorte. Intenzivna proizvodnja soje zahteva potpunu primenu preporučene tehnologije gajenja, odnosno izričitu i blagovremenu primenu svih agrotehničkih mera. Pojedinim agrotehničkim merama mog...

      Pitanja i dileme u toku vegetacije soje

      Za ostvarivanje visokog i stabilnog prinosa, neophodno je poznavati osobine i zahteve pojedinih sorti soje, agroekološke uslove u regionu gajenja, kao i fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta. Pravilnim spovođenjem agrotehničkih mera čuvaju se i obnavljaju nosioci plodnosti zemljišta i obezbeđuju optimalni uslovi za rast i razvoj odabrane kulture.

      Proteini biljnog porekla na dohvat ruke

      Biljne vrste iz familije Leguminosae (soja, lucerka, detelina, grašak, grahorica, pasulj, bob, lupina, sočivo, sastrica) predstavljaju osnovni izvor proteina biljnog porekla, ulja i celuloznih vlakana za ishranu ljudi i domaćih životinja. Leguminoze su se u prošlosti koristile kao osnovni izvor azota za sve gajene biljne vrste i kao krmna baza u stočarskim s...

      Inokulacija soje

      Inokulacija za efikasno snabdevanje azotom
      Soja, kao i sve mahunarke, ima sposobnost biološkog vezivanja azota iz vazduha. Kroz simbiotski odnos, bakterije (iz roda Bradyrhizobium japonicum) obezbeđuju biljci soje azot, a od biljke soje u toj razmeni dobijaju različite hranjive materije. Proces fiksacije azota odvija se na korenu, u kvržicama (nodulama). Parcele na kojima se nije gajila soja, nemaju ...

        Naši video materijali o: sve
            ()

            Značaj upotrebe sertifikovanog semena soje

            Saznaćete: Koje su prednosti upotrebe sertifikovanog semena soje? Kakva je ekonomska opravdanost ove prakse? Koje su posledice setve nesertifikovanog semena?

            Teški korovi i njihova otpornost na herbicide

            Saznaćete na koji način kvalitetno i pravovremeno pristupiti suzbijanju korova u proizvodnji soje.

            Folijarna prihrana i biostimulatori

            Saznaćete kako folijarna prihrana i biostimulatori umanjuju stres kod biljaka soje i pomažu soji u ostvarenju genetskog potencijala

            Pokrovni usevi

            Tema video prezentacije jesu pokrovni usevi u soji i kako zaštititi zemljište pokrovnim usevima tokom vegetacije.

            Integralna zaštita soje od patogena i štetočina

            U ovom videu saznaćete koje su integralne mere neophodne za efikasnu kontrolu ekonomski najznačajnijih patogena i štetočina soje.

            Inokulacija-azot u soji, da ili ne?

            U ovom videu saznaćete sve o prednostima inokulacije soje.

              Više o lupini

              Lupina pripada rodu Lupinus iz porodice leguminoza Fabaceae. Lupine su jednogodišnje, zeljaste biljke koje rastu do 1,5 m visine, sa korenom do 2,5 m dubine.

              Seme lupine se odlikuje visokim sadržajem proteina (30-48 %) i sadrži relativno malo masti, vlakana i skroba. Veoma su pogodne kao hrana sa visokim sadržajem proteina u stočarstvu. Sve se više koriste i kao zamena za proteine i masti iz mleka i mesa u specijalizovanim prehrambenim proizvodima kao što su nove vrste sladoleda i zamene za mleko na biljnoj bazi. Za farmera, lupina ima visok kapacitet fiksacije azota do 400 kg N/ha i stoga može dati značajan doprinos plodoredu. U većini situacija semenu lupine je potrebna inokulacija odgovarajućim sojevima rizobijuma.

              Postoji oko 200 vrsta lupine, od kojih su tri od posebnog značaja za ishranu ljudi i stoke: bela lupina (Lupinus albus L.), plava lupina (Lupinus angustifolius L.) i žuta lupina (Lupinus luteus L.). Poreklom su iz regiona Mediterana, jugoistočne Evrope i zapadne Azije. Uzgajaju se više od 4.000 godina.

              Bela lupina (Lupinus albus L.)
              Bela lupina raste do 1,2 m visine, a koren do 2,5 m dubine. Seme je krupno, čvrsto i pljosnato sa visokim sadržajem proteina (30-40 %) i sadržajem masti od 8-9 %. Pogodno je za ishranu ljudi kao i za ishranu stoke u savremenim proizvodnim sistemima.

              Plava lupina (Lupinus angustifolius L.)
              Plava lupina raste do 1,5 m visine, a koren do 2,5 m dubine. Poznata je i kao uskolisna lupina. Listovi su obično plavi, dok neki mogu biti i beli.

              Žuta lupina  (Lupinus luteus L.)
              Žuta lupina raste do 0,8 m visine i ima dubok koren. Njeno seme je bubrežastog oblika i odlikuje se većim sadržajem proteina (34-48 %) od plave ili bele lupine. Posebno je pogodna za ljudsku ishranu i kao hrana za stoku kao što su živina, svinje, goveda i riba.